Imala sam teško djetinjstvo, jako tesko. Odrasla sam u veliikom siromastvu. Otac je pio, skoro svaki dan je bio “mratav” pijan. Ja i dvije sestre smo često bile bez vecer. Nasa majka se svega odricala i puno se zrtvovala za nas, znači ako smo nas tri išle na spavanje bez večere, mama taj dan sigurno zalogaja hljeba nije uzela. Pre par god sam se udala i bas tad moja majka je teško oboljela od raka.

Muz i ja smo odeslili za Njemacku, jednostavno sam morala ici, morala sam je ostaviti, i vjerujte koliko god mi teško djetinjstvo bilo, to mi je bilo najteže u životu .Radimo i dobro zivimo, moze se reci imam svega… Cjeli zivot sam ovo cekala da pruzim mami neku sigurnost i oduzim se za sve njiene zrtve. ..ali moja mama je :(…. nema je više… otišla je na drugi svije 🙁

Nije docekala da joj ista pruzim… nadam se da zna tamo negde koliko beskrajno je volim i koliko mi fali… Tek sad vidim i shvatam da tuga i nesreća nisu “bolesti” samo siromašnih. Mislila sam cijeli život da kada bih imala dovoljno novca da nikada szu ne bih pustila, da bi se vječno smijala, a sada iako imam, imam i ivše nego mi reba, moja tuga je veća nego ikada i suze ne silaze sa mog lica.