JUTROS SAM SE VRAĆALA SA BEBOM OD DESET MESECI SA PUNIM KESAMA IZ PRODAVNICE…

Jutros sam se vraćala sa bebom od deset mjeseci sa punim kesama iz prodavnice. Odjednom čujem: “Teto, teto čekaj.”
Okrenem se i vidim dečačića romske nacionalnosti kako trči ka meni.




-Ispao ti je novčanik. Ja uzimam svoj novčanik i ne vjerujem šta se dešava. Otvaram novčanik-sav novac na svom mjestu.
Vadim 1000 dinara i pružam dječaku, na šta mi on odgovara: “Ne, ne, ne trebaju mi pare, možeš li mi dati samo jednu bananu iz kese, nikada je nisam jeo.” Srce mi se steglo. Izvadila sam sve banane koje sam kupila i pružila mu.




Uredno se zahvalio, a ja sam krenula ka kući i dalje ne vjerujući šta se dešava. Još jednom me pozvao: “teto” i kada sam se okrenula, šeretski mi je namignuo i rekao: “Pazi sljedeći put, neće ti svako vratiti novčanik.” i otišao. Duša mala, plemenita, i dalje sam pod utiskom.

Preuzeto sa: http://ispovesti.com/

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *